Neretko čujemo „kako je dobro unositi vlakna“ u organizam. Zapitamo se, šta su zapravo vlakna i gde se ona nalaze?
Vlakna nisu nikakva misterija. Nalaze se u namirnicama koje svakodnevno jedemo. Vlakna su biljni ugljeni hidrati i nalaze se u integralnim žitaricama, voću, povrću, orašastim plodovima. Da biste razumeli njihovu ulogu u organizmu potrebno je znati da postoje rastvoriva i nerastvoriva vlanka.
Rastvoriva se razlažu u vodi i pomažu u snižavanju holesterola i šećera u krvi. Najviše ih ima u pasulju, jabukama, šargarepi, krastavcu, grašku i sličnim namirnicama.
Dok nerastvoriva vlakna regulišu probavu, ne razgrađuju se, nego samo prolaze kroz probavni sistem.Ona se nalaze u orašastim plodovima, mahunarkama, karfiolu, grožđu itd.
Vlakna su nesvarljivi ugljeni hidrati i sastavni su deo zdrave i izbalansirane ishrane. Unosom vlaknaste hrane mi preventivno reagujemo da ne dođe do raznih oboljenja. Reguliše se nivo šećera i holesterola u krvi, smanjuje se mogućnost pojave hemoroida, sprečava se pojava dijabetesa i srčanih oboljenja, znatno doprinosi održavanju zdrave telesne težine, rešava probleme sa nadutošću i zatvorom.
Neka vlakna mogu da apsorbuju mnogo više vode nego druga. Čineći sadržaj creva rastresitim i lagano oslobađajući šećer, visokoapsorbljivije vrste vlakana mogu da potpomognu kontrolisanje apetita, što ima važnu ulogu u održavanju telesne težine.
Idealna količina vlakana na dnevnom nivou ne bi trebalo da bude ispod 35 gr. Ovaj nivo može da se postigne vrlo lako, ako konzumiramo odgovarajuće namirnice. Hrana bogatima vlaknima ima nizak glikemijski i kalorijski indeks, što znači da uzrokuju manje skokove šećera u krvi posle obroka, koji sadrži ugljene hidrate. To je vrlo važno za osobe koje boluju od dijabetesa.
Namirnice bogate vlaknima: laneno seme, kokice, kokos, kupine, kukuruz, crna čokolada, pistaći, chia seme, suve smokve, jagode, jabuke, sočivo, orašasti plodovi, pasulj, karfiol, pšenične mekinje, mahunarke, krompir, artičoka, kruške, avokado, ovsene pahuljice, leblebija, banane, pomorandže itd.
Ovaj podatak nam govori da konzumiranjem ovakve hrane mi već unosimo dovoljnu količinu vlakana, neophodnu našem telu.
Ako nismo naklonjeni ovakvim namirnicama, trebalo bi da krenemo u promenu svojih navika zarad svog zdravlja i kvalitetnog života.
