Jedna od asocijacija na proleće je prvo sezonsko voće, a to su jagode.
Stari Rimljani su verovali u njihovu lekovitost, pa su ih koristili za lečenje depresije, groznice, glavobolje, upala itd. Iako na jednom hektaru može narasti čak 50 tona jagoda, ne postoji mašina za njihovo branje, nego se sve obavlja ručno i to na svaka tri dana, što iziskuje dodatno vreme i radnu snagu.
Ovo voće je korisno za naš organizam zbog količine tečnosti koju sadrži, ali i zbog vitamina C, B6, kalijuma, mangana, te nitrata, koji utiče na dorok krvi u kiseonik. Smatra se da jagode pozitivno utiču na smanjenje određenih rizika od srčanih i drugih bolesti.
Dokazano je da osobe koje pre treniranja unose umerenu količinu jagoda imaju veću izdržljivost i sagorevaju više kalorija, što svakako ide u prilog osobama koje žele da izgube kilograme. Prednost njihove konzumacije ogleda se u tome što je njihov sadržaj kalorija i ugljenih hidrata nizak. U 300 gr jagoda se nalazi 90 kalorija, što je sjajna činjenica za sve ljubitelje ovog voća.
Jednistvene su po tome što se njihovo seme nalazi van ploda, a prosečna jagoda ima oko 200 semenki. One koje se uzgajaju na prostoru Velike Britanije službeno su priznate kao najukusnije. Ukus zavisi od zrelosti prilikom branja. Koriste se u kozmetici, jer zatežu kožu, smanjuju bore, osvežavaju ten, izbeljuju zube.
Od jagoda se mogu pripremati raznorazni likeri, džemovi, šejkovi, kolači, sladoledi, ali se mogu i zamrznuti i dodavati u omiljene dezerte tokom godine.